Članovi u engleskom jeziku - Detaljno objašnjenje

Šta su članovi: Uvod i značaj

Članovi su jedan od osnovnih elemenata u engleskom jeziku i obuhvataju tri glavna pojma: „the“, „a“ i „an“.

„The“ se naziva određenim članom i koristi se kada se referiše na nešto što je već poznato ili prethodno pomenuto u kontekstu. Na primer, „the dog“ se odnosi na određenog psa o kojem se već govorilo ili koji je prethodno identifikovan u razgovoru.

„A“ i „an“ su neodređeni članovi. „A“ se koristi ispred reči koje počinju suglasnikom, dok se „an“ koristi ispred reči koje počinju samoglasnikom. Na primer, „a cat“ ili „an apple“. Ovi članovi se koriste kada se prvi put pominje nešto što nije prethodno poznato ili nije specifično identifikovano.

Značaj pravilne upotrebe članova je ključan za jasnost i preciznost u razgovoru. Pravilna upotreba određenih i neodređenih članova pomaže u identifikaciji ili razlikovanju objekata, osoba ili situacija koje se pominju u rečenici ili govoru. Bez pravilne upotrebe članova, rečenice mogu biti nejasne ili mogu izazvati nedoumicu kod slušaoca ili čitaoca u vezi sa tim na šta se tačno referiše u datom kontekstu. Stoga, razumevanje i pravilna primena članova unapređuje jasnoću komunikacije na engleskom jeziku.

Određeni član 'The': Kada i kako se koristi

Definitivni član „the“ koristi se u engleskom jeziku za označavanje specifičnih ili poznatih stvari, odnosno za referisanje na nešto što je već ranije pomenuto, poznato slušaocu ili čitaocu, ili što se može jedinstveno identifikovati u kontekstu.

Pravila za korišćenje „the“ uključuju:

Specifičnost: Koristi se kada se referiše na nešto što je jasno poznato i specifično. Na primer: „The Eiffel Tower is in Paris.“ Ovde se koristi „the“ jer se radi o konkretnom objektu koji je prepoznatljiv i jedinstven – Ajfelovom tornju.

Jedinstvenost: Koristi se kada postoji samo jedan određeni objekat ili entitet. Na primer: „The sun rises in the east.“ Ovde se koristi „the“ jer postoji samo jedno sunce.

Predmeti koji su prethodno pomenuti: Kada se objekat ili entitet prvi put spomene u tekstu ili razgovoru, sledeći put se koristi „the“ da bi se referisalo na isti. Na primer: „I bought a book. The book is on the table.“ Prvi put se koristi neodređeni član „a“ jer se ne govori o specifičnoj knjizi, ali kada se kasnije referiše na istu knjigu, koristi se definitivni član „the“.

Geografske lokacije: Koristi se za označavanje reka, planina, mora, okeana, grupa ostrva ili država. Na primer: „The Amazon River is the largest river by discharge of water.“

Jedinstveni entiteti: Koristi se za jedinstvene entitete poput poznatih umetničkih dela, muzičkih bendova, grupa ili institucija. Na primer: „The Mona Lisa hangs in the Louvre.“

Primeri rečenica:

„I want to visit the Grand Canyon someday.“

„Please pass me the salt.“

„Did you watch the sunrise this morning?“

Korišćenje „the“ pomaže u usmeravanju pažnje na određene, prepoznatljive ili specifične stvari unutar konteksta, omogućavajući jasniju komunikaciju i preciznost u izražavanju ideja ili informacija.

Neodređeni članovi 'A' i 'An': Pravila i primeri

Neodređeni članovi „a“ i „an“ koriste se u engleskom jeziku kako bi se opisale opšte ili neodređene stvari. Osnovno pravilo za njihovo korišćenje je zasnovano na zvuku koji sledi nakon člana.

„A“ se koristi ispred reči koje počinju suglasnikom. Na primer: „a dog“, „a book“, „a car“.

„An“ se koristi ispred reči koje počinju samoglasnikom. Na primer: „an apple“, „an elephant“, „an hour“.

Ovi članovi se koriste kada se prvi put pominje nešto što nije prethodno poznato ili nije specifično identifikovano u kontekstu. Na primer:

I saw a cat in the garden. – Video sam mačku u bašti.

Ovde se koristi „a“ jer se prvi put pominje mačka koja nije prethodno identifikovana ili poznata.

An elephant is a large animal. – Slon je najveća životinja.

„An“ se koristi ispred reči „elephant“ jer reč počinje samoglasnikom, a opisuje se opšte svojstvo ove životinjske vrste.

Korišćenje neodređenih članova „a“ i „an“ pomaže u opisivanju ili uvodjenju novih informacija ili pojmova u rečenicu. Oni omogućavaju opisivanje opštih ili neodređenih stvari bez preciznog identifikovanja ili prethodnog poznavanja istih. Ovi članovi su ključni za jasnoću i razumevanje u engleskom jeziku, i omogućuju vam da uvedete nove pojmove u komunikaciju i preciznije ih objasnite.

Kada NE koristimo članove

Naravno kao i uvek u englesko mora imati izuzetaka. Postoje situacije u engleskom jeziku kada se članovi ne koriste, a to može biti zbog nekoliko razloga:

Opšti pojmovi i apstraktne ideje: Kada govorimo o opštim pojmovima ili apstraktnim idejama, često se izostavlja član. Na primer:

Love is patient and kind. – Ljubav je strpljiva i fina.

U ovom slučaju, „love“ se koristi kao opšti koncept, pa ne zahteva član.

Imenice kao imena: Kada imenice funkcionišu kao imena, često se ne koriste članovi. Na primer:

Jane likes to swim. – Jane voli da pilva.

Ovde se „Jane“ koristi kao ime, pa ne zahteva član. Kod vlastitih imena ne koristimo član jer su ona sama po sebi specifična i uglavnom se misli na određenu osobu.

Nultni član u kontekstu zanimanja ili nacionalnosti: Kada govorimo o zanimanjima ili nacionalnostima uopšteno, često se izostavlja član. Na primer:

She is French. – Ona je francuskinja

Umesto „She is a French.“

Nabrajanje opštih osobina: Kada se nabrajaju opšte osobine nečega, često se član izostavlja. Na primer:

The house was big, old, and spacious. – Kuća je bila velika, stara i prostrana.

U ovom slučaju, član se ne koristi uz svaku osobinu zbog opšteg karaktera izraza.

Jedinstveni entiteti: Ponekad se član izostavlja kada govorimo o jedinstvenim entitetima koji se smatraju unikatnim ili posebnim po sebi. Na primer:

„Mars is the fourth planet from the sun. – Mars je četvrta planeta od sunca.

Ovde se „Mars“ koristi kao jedinstven entitet, pa ne zahteva član.

U ovim situacijama, izostavljanje članova pomaže u izražavanju opštih ideja, imenovanju konkretnih imena ili jedinstvenih entiteta, te omogućava jasnije izražavanje bez potrebe za upotrebom članova. Ipak, ovo su generalna pravila i postoje situacije u kojima se članovi mogu koristiti i kod ovih vrsta izraza, pa je važno razumeti kontekst i specifičnosti jezičkih pravila.

Članovi u kontekstu: Kako se primenjuju u rečenicama

Različite vrste rečenica pružaju priliku za korišćenje članova na različite načine, prilagođavajući se specifičnim situacijama ili informacijama. Evo kako se članovi mogu primeniti u različitim kontekstima:

Opisne rečenice: Koriste se za opisivanje ili identifikaciju nečega. Na primer:

„The big brown dog chased the cat up the tree. – Veliki braon pas jurio je mačku do drveta.

Ovde se koristi „the“ jer se govori o konkretnom psu, mački i drvetu koje su prethodno pomenuti ili su poznati u kontekstu.

Uputstva ili instrukcije: Kada se daju instrukcije ili uputstva, članovi mogu pomoći u identifikaciji određenih objekata ili koraka. Na primer:

Take a pencil and draw a circle on the paper. – Uzmi olovku i nacrtaj krug na papiru.

U ovom slučaju, „a“ se koristi jer se prvi put spominje olovka, dok se „the“ koristi za identifikaciju papira.

Pitanja: Pitanja često koriste članove kako bi se postavila ili identifikovala neka informacija. Na primer:

Do you have the keys? – Imaš li ključeve?

Ovde se koristi „the“ jer se pretpostavlja da postoji specifičan set ključeva o kojima se govori.

Generalne izjave: Kada se izražavaju opšte istine ili činjenice, članovi se koriste u skladu sa svojim pravilima. Na primer:

A cat is a small mammal. – Mačka je mali sisar.

„A“ se koristi za opisivanje opšteg svojstva mačke.

Priče ili narativi: U pričama, članovi se često koriste kako bi se identifikovali likovi, objekti ili lokacije koje se pojavljuju više puta. Na primer:

Once upon a time, there was a princess who lived in a castle. – Nekada davno, postojala je princeza koja je živela u zamku.

Korišćenje članova u rečenicama prilagođava se kontekstu kako bi se jasno identifikovali ili opisali entiteti, olakšavajući razumevanje ili prenošenje informacija u datom kontekstu. To omogućava slušaocu ili čitaocu da prati radnju, identifikuje objekte ili koncepte i bolje razume tok informacija u datom jezičkom okruženju.

Izazovi i zajedničke greške: Saveti za ispravnu upotrebu članova

Uobičajene greške u korišćenju članova u engleskom jeziku mogu proizaći iz nekoliko izazova:

Zamena članova: Ponekad ljudi zamene „a“ umesto „an“ ili obrnuto, zavisno o samoglasniku ili suglasniku koji slede nakon člana. Na primer, „an book“ umesto „a book“ ili „a apple“ umesto „an apple“.

Savet: Obratite pažnju na zvuk koji sledeća reč proizvodi. „A“ se koristi ispred reči koje počinju suglasnikom, dok se „an“ koristi ispred reči koje počinju samoglasnikom.

Nedostatak člana u određenim situacijama: Ponekad se zaboravi koristiti član kad je potrebno, posebno kada se referišemo na nešto što je već prethodno spomenuto ili poznato.

Savet: Ponovno pročitajte rečenicu ili pasus da biste bili sigurni da ste koristili odgovarajući član za objekat ili pojam o kojem govorite.

Korišćenje člana sa imenima: Ponekad se član koristi ili ne koristi sa imenima ili pojmovima na način koji nije u skladu sa pravilima, posebno kada se govori o opštim konceptima ili poznatim entitetima.

Savet: Zapamtite da se članovi koriste kako bi se identifikovali određeni ili opšti pojmovi. Koristite „the“ kada se referišete na nešto specifično ili prethodno poznato, a „a“ ili „an“ kada opisujete nešto opšte.

Pogrešna upotreba člana kod nekih imenica: Postoje neki izuzeci i posebnosti u korišćenju članova kod određenih imenica ili koncepta, što može dovesti do grešaka.

Savet: Uvek imajte na umu da postoje izuzeci u korišćenju članova, posebno kod geografskih lokacija, imena planina, reka ili grupa ostrva, tako da je važno potražiti specifična pravila za takve situacije.

Da biste prevazišli ove izazove, preporučujem redovno vežbanje kroz čitanje, pisanje i konverzaciju na engleskom jeziku. Takođe, proveravajte svoje rečenice i potražite povratne informacije kako biste usavršavali svoje znanje i veštinu u korišćenju članova. Upotreba jezika u praksi i svesnost o pravilima će vam pomoći da izbegnete uobičajene greške i da uspešnije primenjujete članove u rečenicama.

To sum up

Evo nas na samom kraju ovog bloga! Nadamo se da vam je sada malo jasnije u kojim to situacijama koristimo i ne koristimo članove i koje članove kada koristimo. Da bi još bolje utvrdili svoje znanje sledi jedna kratka vežba.

Dopunite rečenice odgovarajućim članovima (a, an, the, zero article):

___ cat sat on ___ mat.
John wants to buy ___ new car.
I saw ___ interesting movie yesterday.
Would you like ___ apple?
They live in ___ house near ___ beach.
She’s studying to become ___ doctor.
___ honesty is important in every relationship.
He’s looking for ___ job in ___ IT industry.
___ sun is shining brightly today.
She’s wearing ___ beautiful dress to ___ party tonight.

Ukoliko vam je ova lekcija bila korisna i zanimljiva prijavite se na naše besplatne e-mail lekcije Engleski za “netaletovane” gde ćete svake nedelje dobijati korisne lekcije za unapređenje svog engleskog na lake i zaninljive načine.

Imaš pitanje za mene ili učiteljice, ili imaš neku nedoumicu ili komentar? Možda želiš da se pridružiš našem programu i naučiš engleski jezik u prijatnoj atmosferi?

Piši nam i rado ćemo ti pomoći u svemu!